IT prekvalifikacija u Srbiji - Iskustva, testovi, selekcija i realne šanse

Poslednjih godina IT sektor u Srbiji beleži konstantan rast, a potražnja za programerima, testerima i drugim stručnjacima daleko prevazilazi ponudu. Kao odgovor na taj jaz, pokrenut je ambiciozan program prekvalifikacije u IT sektor, finansiran od strane države, često uz podršku međunarodnih organizacija. Cilj je da se ljudima različitih profila - čak i onima koji nikada nisu pisali liniju koda - pruži prilika da za nekoliko meseci steknu osnovna znanja i započnu karijeru u jednoj od najtraženijih oblasti. Ipak, put od prijave do same obuke nije nimalo jednostavan, a onlajn testiranje postalo je tema brojnih rasprava, dilema i podeljenih mišljenja.

Šta je državna IT prekvalifikacija i kome je namenjena?

Program je osmišljen kao kratkoročni pilot projekat sa idejom da brzo doprinese ponudi talenata na tržištu rada. U prvoj fazi obuhvaćeno je bilo stotinak polaznika, dok su kasnije kapaciteti prošireni na nekoliko stotina, a u jednom trenutku najavljivano je čak 900 mesta širom Srbije. Obuka se izvodi u saradnji sa odabranim fakultetima, privatnim školama i klasterima, a polaznici prolaze kroz intenzivne kurseve - najčešće iz Jave, JavaScripta, PHP-a ili .NET-a - uz obećanu praksu koja bi trebalo da posluži kao most ka prvom zaposlenju.

Bitno je istaći da program nije namenjen studentima IT smerova niti onima koji već imaju formalno obrazovanje u toj oblasti - reč je o prekvalifikaciji, dakle namenjen je ljudima koji dolaze iz potpuno drugačijih zanimanja, a žele da promene karijeru.

Prva faza - online testiranje koje traje satima

Nakon što se prijava završi, pristupa se online testiranju koje predstavlja prvi i najmasovniji filter. Prijavljenih ume da bude i više od deset hiljada, a samo nekoliko hiljada prolazi u drugi krug. Sam test se sastoji iz više celina, od kojih svaka ima strogo vremensko ograničenje. Kandidati često opisuju iskustvo kao iscrpljujuće, a mnogi ističu da je teško ostati koncentrisan tokom celog procesa, koji ume da potraje i do tri sata.

Engleski jezik - eliminacioni prag

Prvi deo je test engleskog jezika (često označen kao tengma). Sadrži dvadesetak pitanja i nosi maksimalno 20 poena. Iako se isprva mislilo da će biti jednostavan, pokazalo se da je upravo ovaj deo eliminacioni - ukoliko kandidat ne pređe zadati prag (najčešće 11 poena), dalje ne može da nastavi. Pitanja su uglavnom iz osnova gramatike i razumevanja rečenica, ali umor i pritisak često dovode do nepotrebnih grešaka.

Numerički nizovi i logičke matrice

Slede segmenti koji testiraju deduktivno i induktivno rezonovanje, kao i numeričke sposobnosti. Tu su prepoznatljivi numerički nizovi (često označeni sa arr) - 31 zadatak, svaki po jedan bod, a vreme je takvo da mnogi ne stignu ni da razmisle o svim zadacima. Velika brzina i šablonsko prepoznavanje ključni su za uspeh. Slično tome, zadaci sa simbolima i kvadratima, gde treba uočiti figuru koja se razlikuje od ostalih, mere vizuelizaciju i brzinu zatvaranja percepta.

Zadatak gde se traži najbolje, drugo najbolje i najgore rešenje za nastavak niza (npr. crveni i plavi krugovi) posebno je izazvao pometnju. Mnogi kandidati nisu sigurni kako se boduju ovi odgovori, a postojanje negativnih poena dodatno povećava pritisak.

Sinonimi, antonimi i odnosi između pojmova

Deo sa sinonimima i antonimima (al4d) ima čak 80 reči i nosi maksimalnih 80 poena. Iako deluje jednostavno, vremensko ograničenje i mentalni umor čine ga izazovnim. Sličan je i segment alf7nl gde se procenjuju odnosi između pojmova (npr. „nebo - plavo”, „trava - zelena”) - on meri induktivno zaključivanje i često se preskače jer nosi negativne poene.

Radna memorija i rotacije brojeva

Test swapsm - rotacija redosleda brojeva - proverava radnu memoriju. Dvadeset zadataka, gde se od kandidata očekuje da prati instrukcije poput „zameni prvi i treći broj, pa drugi i prvi...”. Mnogi pribegavaju papiru i olovci, ali i tada je lako pogubiti se. Poeni su vredni, ali i vreme neumoljivo ističe.

Psihološki testovi - upitnik koji zbunjuje

Na kraju sledi obimni psihološki upitnik (često označen kao upitnikm ili deo sa 144 pitanja). Ovde se od kandidata traži da se izjasne o svom ponašanju, stavovima, radnim vrednostima. Mnogi su primetili da se pitanja ponavljaju u nešto drugačijoj formulaciji, što je uobičajena tehnika za proveru iskrenosti. Međutim, ono što izaziva najviše nedoumica jeste što na kraju često stoji nula poena u toj kategoriji, što je verovatno zamišljeno kao sirov prikaz, a ne stvarni bodovi.

Kandidati su izveštavali da su im dobijeni profili bili potpuno neočekivani - neko je dobio visok skor za artistic iako sebe ne vidi tako, dok je drugima tolerancija na stres prikazana kao ekstremno niska. Bez obzira na zbunjenost, ovi rezultati itekako utiču na ukupni rang.

Kako se tumače rezultati i rang lista?

Nakon testiranja, na sajtu se objavljuje rang lista svih kandidata, ali ne u apsolutnim bodovima, već u procentima u odnosu na najboljeg. Onaj ko je osvojio najviše poena dobija 100%, a svi ostali se porede s njim. Tako se može videti da ste, na primer, bolji od 82% kandidata, a da je vaš ukupni rezultat u prvih 2000. Pojedinačni sirovi bodovi (npr. arr 21, trig 36, al4d 66...) ostaju vidljivi samo kroz pristupni link iz mejla.

Međutim, ono što dodatno komplikuje jeste da rezultati nisu samo zbir tačnih odgovora na logičkim testovima. U obzir se uzimaju i interesovanja (realističan, istraživački, umetnički...), radne vrednosti (dostignuće, nezavisnost, uslovi rada) i radni stilovi (upornost, savestnost, inicijativa, tolerancija na stres). Svaka od ovih dimenzija iskazuje se u procentima i značajno utiče na konačnu poziciju. Upravo tu leži i jedan od najvećih izvora frustracije - čak i odlični rezultati na testovima sposobnosti ne garantuju prolaz ako vas procena ličnosti ne smesti u željeni profil.

Drugi krug - birate školu, a škola bira vas

Nakon što se plasirate među najbolje rangirane (u jednoj fazi to je bilo 2042 kandidata), sledi odabir škola i kurseva. Na raspolaganju su fakulteti (ETF, FON), privatne škole (CET, SEE ICT, Link grupa, Metropolitan) i klasteri, sa tačno određenim brojem mesta po gradovima - najviše u Beogradu, a potom u Nišu, Novom Sadu, Čačku i drugim gradovima. Kandidat popunjava listu od tri želje, a potom ga škola poziva na dodatno testiranje ili intervju.

Ovde dolazi do izražaja još jedan filter. Škole dobijaju višestruko veći broj prijava od broja mesta, pa one same organizuju selekciju. Najčešće to podrazumeva ponovljeno logičko testiranje (slično onom iz prvog kruga, ali uživo), motivacioni test i intervju. Primera radi, neke škole su odmah eliminisale kandidate na osnovu kratkog motivacionog upitnika, pre nego što su uopšte pozvale na testiranje sposobnosti. Drugi su tražili polaganje besplatnih onlajn kurseva HTML-a i CSS-a pre dolaska na pismeni deo.

Kandidati su se susretali i sa neobičnim pitanjima na engleskom jeziku, gde je trebalo proceniti šta je operativni sistem, kako se zovu delovi pretraživača ili da li je CPU zadužen za kalkulacije. Iako su pitanja bila elementarna, mnogima su predstavljala iznenađenje jer su očekivali isključivo logičke zadatke.

Da li je sve namešteno i ko zaista prolazi?

Jedno od najčešćih pitanja koje se provlači kroz forumsku diskusiju jeste sumnja u regularnost. Navode se primeri da se broj mesta iznenada smanjio sa 900 na 700, da su kvote po gradovima drastično srezane, da je rok za slanje mejlova probijen više puta i da se retko ko seća nekoga ko je prošao obuku i stvarno dobio posao. Dodatno, činjenica da se ne objavljuju imena već samo inicijali i šifre, kao i to da ne postoji javno dostupan uvid u kompletne rezultate svakog testa, podstiče nepoverenje.

Bilo je i navoda da su se u pilot fazi naknadno ubacivali kandidati mimo rang liste, te da je odabir škola delovao kao lutrija - ko se prijavi na fakultet sa većim brojem mesta, ima veće šanse, ali i veću konkurenciju. U Novom Sadu je, recimo, od najavljenih 200 mesta ostalo samo 45, što je dovelo do ogromnog razočaranja.

Ipak, deo kandidata smatra da je sistem, iako nesavršen, ipak zasnovan na merljivim kriterijumima - jednostavno, prolaze oni koji kombinuju visok nivo logičkog rezonovanja sa profilom ličnosti koji odgovara poslodavcima. Ključno je, kažu, ne odustati od prvog testa i pažljivo birati škole koje zaista odgovaraju vašem tempu i obavezama.

Intenzivni kursevi - koliko vrede 100 evra i tri meseca?

Kada se sve prepreke pređu, sledi samo plaćanje participacije - najčešće 100 evra - i početak obuke. Programi variraju od škole do škole, ali tipično obuhvataju od 250 do preko 400 časova nastave, plus predviđenu praksu. Najintenzivniji kursevi zahtevaju svakodnevno višesatno prisustvo, što automatski isključuje zaposlene ili one sa drugim obavezama.

Međutim, većina iskusnijih učesnika u diskusiji slaže se u jednom: niko ne može postati junior programer za tri meseca, ma koliko škola bila dobra. Obuka može da pruži osnove, uvede u sintaksu jezika, pokaže kako se koriste frejmvorci, ali bez više stotina sati samostalnog rada, projekata i konstantnog učenja, teško da će neko dobiti posao. U prilog tome govore i oglasi za posao, gde se od kandidata za početničke pozicije traži poznavanje naprednih koncepata - od rekurzije i unit testova, do rada sa REST API-jem i bazama podataka.

Jedna od čestih zamerki je i to što se na pojedinim kursevima prelazi gradivo munjevito, bez dovoljno vremena da se shvate suštinski koncepti poput objektno-orijentisanog programiranja, što je posebno teško onima koji dolaze iz potpuno drugačijih oblasti. Zato se kao najvredniji deo programa često ističe upravo obećana praksa u firmama, koja bi trebalo da pruži realno iskustvo - ali ni ona nije zagarantovana uvek, a mesta je često manje nego što je polaznika.

Kako se pripremiti za testiranje i povećati šanse?

Na osnovu iskustava velikog broja kandidata koji su prošli kroz ovaj proces, može se izdvojiti nekoliko konkretnih saveta:

• Uvežbavajte logičke zadatke - numeričke nizove, analogije, rotacije simbola i matrice sa figurama. Na internetu postoji mnogo besplatnih testova inteligencije koji koriste slične šablone.
• Radite pod pritiskom vremena - simulirajte uslove testiranja: ograničite se na 15-20 minuta za seriju zadataka i naučite da ne gubite vreme na ono što ne možete da rešite.
• Ne potcenjujte engleski - iako je nivo osnovni, pritisak može da vas navede na glupe greške. Ponovite gramatička vremena, kondicionale i svakodnevne fraze.
• Budite iskreni na psihološkim upitnicima, ali sagledajte šta se traži - za IT pozicije se ceni analitičko razmišljanje, istraživački duh, upornost i visoka tolerancija na stres. Izbegavajte ekstremno „društveni” ili „umetnički” profil ukoliko to zaista niste, ali ne pokušavajte da lažirate, jer se ponavljanja pitanja lako uhvate.
• Informišite se o školama pre nego što ih odaberete - pogledajte njihove planove, termine, uslove ugovora (posebno klauzule o odustajanju i povraćaju novca). Ako ste zaposleni, realno su vam dostupni samo večernji ili vikend programi.
• Pripremite se za intervju - razgovor je često presudan. Budite spremni da objasnite zašto želite baš IT, šta ste do sada samostalno naučili i kako planirate da se nosite sa intenzivnim tempom.

Šta dalje - posle kurseva i praksi

Malo je dostupnih informacija o dugoročnom uspehu polaznika ovog programa. Pojedinci tvrde da su uspeli da se zaposle nakon obuke i samostalnog rada, dok drugi kažu da je kurs bio samo početak, a da su pravi pomak ostvarili tek nakon više meseci, pa i godina, intenzivnog učenja i izrade projekata. IT sektor ceni portfolio i dokazano znanje više nego diplome, pa je zato samostalno učenje neizostavni deo puta.

U međuvremenu, mnogi su se okrenuli onlajn platformama (kao što su edX, Coursera, Udemy, FreeCodeCamp, Sololearn) gde se za simbolične pare ili besplatno mogu steći čvršće osnove i dobiti sertifikati. Ti resursi, uz disciplinu i podršku mentora, često daju bolje rezultate od skupih kurseva koji obećavaju brzi uspeh.

Zaključak - realnost između entuzijazma i razočaranja

Prekvalifikacija u IT sektor predstavlja hrabar pokušaj države da odgovori na potrebe tržišta rada, ali i ogledalo svih mana birokratskih projekata: netransparentnost, česte izmene propozicija, nesrazmerne kvote, i na kraju - nedovoljno vremena da se zaista savlada jedna tako složena oblast. Ipak, za one koji su spremni da prihvate da je kurs samo početak, a ne kraj, i koji su spremni da samostalno zagreju stolicu mesecima posle njega, ovaj program može biti korisna odskočna daska.

Ako ste se prijavili i prošli testiranje, čestitamo - već ste pokazali natprosečne logičke sposobnosti i motivaciju. Ako niste, nemojte očajavati; to ne znači da niste za IT, već samo da ovakav tip testiranja ne odražava nužno vašu stvarnu sklonost ka programiranju. U svetu u kome se konstantno uči i napreduje, postoje i drugi putevi - samostalnim radom, preko prakse u manjim firmama ili kroz međunarodne programe. Važno je ostati uporan, radoznao i pre svega - realan u očekivanjima.

Jer, kako je neko mudro primetio: „nada umire poslednja, ali znanje se ne stiče preko noći”.