Koju hranu dajete ljubimcima i gde je najčešće kupujete: Ultimativni vodič za ishranu pasa i mačaka

Večita dilema vlasnika: Koju hranu dajete ljubimcima i gde je najčešće kupujete?

Svako ko deli dom sa četvoronožnim prijateljem pre ili kasnije se suoči sa lavinom pitanja o ishrani. Da li su granule zaista najbolji izbor? Kako se odupreti molećivom pogledu dok jedete burek? Gde pronaći kvalitetnu hranu, a ne otići u bankrot? Priče vlasnika otkrivaju fascinantan svet preferencija, navika i trikova. Neki ljubimci su pravi gurmani koji okreću glavu na sve osim na Hill's granule sa tunjevinom i mešanim povrćem, dok drugi, poput onih koji žive u dvorištu, rado jedu kombinaciju suve hrane i ostataka od ručka.

Iskustva su toliko raznolika. Jedan operisani mačak, na preporuku veterinara, jede isključivo Hill's granule, a vlasnica mu povremeno, da ne bi dosadilo, kupuje varijantu sa jagnjetinom. Ono što je zanimljivo je da neke ukuse jednostavno ne podnosi, poput zečetine. S druge strane, psi često pokazuju neverovatnu sklonost ka ljudskoj hrani. Setimo se samo psa koji svaki dan počinje sa hlebom natopljenim u mleko, a zatim dobija svoje granule. Taj isti pas ima deset međuobroka i toliko je uporan u moljakanju da ne možete pojesti ni zalogaj, a da se ne pojavi sa šapom na vašem kolenu. Voli špagete, krompir, ali je, recimo, Chappi granule jedva pojeo.

Nije retkost ni da se u istom domaćinstvu nađu i pas i mačke, pa čak i papagaji, što dodatno komplikuje nabavku. Zajednička omiljena hrana za mnoge je ona u želeu, ali vlasnici često izbegavaju ukuse ribe jer mokraća tada neprijatno miriše. Umesto toga, na repertoaru su piletina, pačetina, zečetina sa povrćem. Ipak, ma koliko se trudili da ishrana bude po pravilima, ljubimci nas stalno iznenađuju. Jedna maca je bez stida tražila burek sa mesom i Jafu, dok je jedan pas otkrio strast prema šljivama, jedući ih direktno sa drveta kao poslasticu.

Gde kupovati: Pet centar, male prodavnice ili hipermarketi?

Kada se postavi pitanje gde je najčešće kupujete, odgovor je gotovo jednoglasan među velikim brojem vlasnika: Pet Centar. Razlog je jednostavan i ekonomski - cene su često i duplo niže nego u manjim prodavnicama. Velika pakovanja, poput džaka od 15 kilograma, predstavljaju značajnu uštedu, posebno za one koji imaju više životinja. Neki su, tragajući za uštedom, prešli na robne marke ovih velikih lanaca i, prema njihovim rečima, rezultati su više nego zadovoljavajući: dlaka se sija, stolica je dobra, a ljubimci jedu s apetitom.

S druge strane, postoje i oni koji su verni malim, komšijskim prodavnicama na pijaci, gde su cene korektne, a usluga prisnija. Hipermarketi su takođe opcija, ali obično prilikom većih nabavki. Jedna od ključnih stvari koje su vlasnici naučili jeste da ne treba suditi o kvalitetu samo na osnovu cene ili reklame. Mnogi su se razočarali u hvaljene brendove, da bi na kraju otkrili da je njihovom psu najbolje prijala neka manje poznata, pristupačnija hrana, poput Trainer granula, koje spadaju u super-premium kategoriju, a nisu preskupe kao Royal Canin ili Hill's. Zanimljivo je i iskustvo sa Belcando hranom, koja na nekim forumima slovi za najkvalitetniju na tržištu, ali ju je jedan izbirljivi pas jednostavno odbio da takne.

Domaća hrana protiv granula: Večita rasprava

Debata o tome da li je bolje davati granule ili domaću hranu je beskonačna. Pobornici domaće kuhinje ističu da tačno znaju šta njihov ljubimac jede. Često se u šerpi nađe piletina, junetina, pirinač, kačamak i šargarepa iz supe. Jedan vlasnik redovno kuva goveđe grkljane, meso i pirinač, uz dodatak jaja i pivskog kvasca, verujući da je to najbolji način da kontroliše kvalitet. Drugi s ponosom pričaju o "gozbi" koja se sprema jednom nedeljno: puna činija kuvane piletine i šargarepe.

Ipak, ima i onih koji su se opekli. Nakon što su celo leglo od 13 pasa nahranili Chappi granulama, usledio je užasan proliv koji se morao zaustavljati lekovima. Slično iskustvo je i sa nekim drugim jeftinijim brendovima. Sa druge strane, postoje psi koji jednostavno neće da jedu granule, pa makar crkli od gladi. Jedan vlasnik je podelio borbu sa svojim psom koji guta granule samo ako mu se daju jedna po jedna iz ruke, a i tada sa izrazom gađenja. Nakon celog dana ignorisanja, pas je toliko plakao i penjao se po vlasniku da je u ponoć ipak dobio piletinu i šargarepu. Takve priče savršeno ilustruju koliko karakter ljubimca može biti jači od svih teorijskih znanja o ishrani.

Međutim, veterinari i iskusni odgajivači upozoravaju da ostaci sa stola nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo da čine više od 10% ishrane. Masnoću treba skinuti sa mesa, a kosti ne davati. Velika količina džigerice može izazvati hipervitaminozu, a slatkiši vode u gojaznost, probleme sa zubima i dijabetes. Uprkos svim upozorenjima, mnogi vlasnici priznaju da povremeno popuste, dajući psu kockicu-dve "pseće čokolade" ili, još kontroverznije, običnu ljudsku čokoladu "u granicama normale", poput dva Plazma keksa nedeljno. Na to se obično podiže lavina upozorenja da 100 grama čokolade dnevno može da ubije psa veličine doge, izazivajući uznemirenost, povraćanje, dehidraciju i često smrt.

Sirova ishrana (BARF): Revolucija ili rizik?

Poslednjih godina sve je popularnija ishrana sirovim mesom, poznata kao BARF (Bones and Raw Food). Vlasnici koji su se odvažili na ovaj korak ne štede reči hvale. Jedan pas je od pregojaznog, letargičnog ljubimca postao mišićav i energičan, sa sjajnom dlakom i bez zadaha iz usta. Njegov jelovnik se sastoji od živih pilećih leđa za doručak, goveđe kosti, srca, mozga i drugih iznutrica. Zagovornici ove metode objašnjavaju da pas, potičući od vuka, ima probavni sistem prilagođen sirovom mesu i kostima, koje se vare za 6-7 sati, dok se granule zadržavaju i do 20 sati, opterećujući organizam.

Ovde se javlja i jedna od najvećih zabluda - da će pas od sirovog mesa postati krvoločan. Zajednica ljubitelja životinja je gotovo jednoglasna u osudi ove tvrdnje. Kako kažu, agresivnost je odlika nevaspitanog i nesocijalizovanog psa, a ne posledica konzumiranja živog mesa. Mnogi se šale da godinama daju psima žive goveđe kosti i da "još nisu zaklani na spavanju". Ipak, postoji i doza opreza. Mnogi se plaše da daju svežu piletinu ili džigericu zbog mogućih bakterija, iako je meso iz proverenih mesara namenjeno ljudskoj upotrebi bezbedno. Takođe, postoji jasno upozorenje da se kuvane kosti nikada ne daju. Kuvanjem kosti menjaju molekularnu strukturu, postaju krte i pucaju na oštre komade koji mogu da izazovu rupturu digestivnog trakta. Sirove kosti su savitljive i varljive. Priča o psu koji je obožavao da lovi i jede žabe i guštere, pri čemu bi mu se pojavljivala bela pena, slučajno otkriva još jednu opasnost iz prirode - izlučevine sa kože žaba koje mogu izazvati gastritis.

Crna lista: Šta vaš ljubimac nikako ne sme da jede

Iako mnogi svoje ljubimce tretiraju kao članove porodice, njihov metabolizam se drastično razlikuje od ljudskog. Postoji duga lista namirnica koje su za nas bezopasne, a za njih toksične, čak i smrtonosne. Osim dobro poznate čokolade, kafe i alkohola, opasnost vreba i u naizgled zdravim namirnicama. Crni i beli luk, u bilo kom obliku, sadrže jedinjenja koja mogu da oštete crvena krvna zrnca i izazovu anemiju. Grožđe i suvo grožđe sadrže nepoznat toksin koji može da dovede do otkazivanja bubrega. Zaslađivač ksilitol, koji se često nalazi u žvakama i "zdravim" proizvodima bez šećera, kod pasa izaziva nagli pad šećera u krvi i oštećenje jetre. Makadamija orasi su izuzetno toksični za pse, izazivajući slabost, povraćanje i drhtanje. Čak i naizgled bezopasni ostaci sa stola mogu biti problematični, posebno mesni prerađevini puni soli i začina koji opterećuju bubrege. Nije redak slučaj da pas dobije proliv ili povraća odmah nakon što pojede nešto ljudsko, poput pečenice, što je jasan znak da njihov organizam nije napravljen za takvu hranu.

Priča o mačku koji je dobio pesak u bubrezima je posebno upozoravajuća. Njegova ishrana se do tada činila dobrom, ali se ispostavilo da su puni aditiva i da su kod sterilisanog mačka, čiji su mokraćni kanali uži, doveli do stvaranja kristala. Nakon hitne terapije i prelaska na specijalnu medicinsku hranu i isključivo Prolom vodu, njegov život se vratio u normalu. Ovo iskustvo je potvrda da je za sterilisane životinje često neophodna specijalizovana ishrana, sa kontrolisanim pH vrednostima urina, kako bi se sprečile ovakve komplikacije. Neki vlasnici, uplašeni ovakvim pričama, okreću se ishrani živim mesom upravo zato što ona, po preporuci nekih veterinara i hirurga, sprečava bolesti creva poput megakolona, koji se kod mačaka često javlja upravo od dugotrajne ishrane isključivo suvim granulama.

Kad izbirljivost postane svakodnevica: Trikovi i mali mito

Borba sa izbirljivim ljubimcem je iscrpljujuća. Neki psi i mačke razviju taktike kojima bi i najiskusniji pregovarači pozavideli. Na primer, pas koji jede samo ako mu se hrana servira iz ruke, i to tako što prvo dobije zalogaj-dva nečeg ukusnog, pa mu se "otvori apetit" za granule. Drugi pas je razvio naviku da sedi ispred prazne činije i grebe šapom dok mu se ne sipa hrana, iako nema nameru da jede - važno je da je činija puna. Tu su i one mačke koje odbijaju da jedu osim ako se ne hrane kašičicom, najbolje dok sede na stolici za ručavanje, i to isključivo Gourmet paštetice.

Da stvar bude gora, mnogi vlasnici priznaju da pribegavaju "mitu". Kada ljubimac krene da đipucka i moli, dobije mali komadić nečega kako bi se smirio. Ovo je začarani krug koji vodi do toga da pas ili mačka jedu sve manje svoje hrane, a sve više grickalica. Jedan duhovit, ali iskren komentar glasi: "Odlične vaspitne metode... nije ni čudo što mi pas preuzima kontrolu." Ipak, postoji i druga krajnost. Jedna vlasnica je podelila svoju taktiku: najmlađu kuju je hranila iz ruke prvih godinu dana, ali je onda poludela. Počela je da joj sklanja činiju nakon što ona odbije da jede. Posle samo tri dana, kuja je shvatila i počela da jede sama. Ovaj primer pokazuje da upornost i čvrst stav, iako težak za sprovesti, mogu da reše problem. Izbor je često između kratkotrajnog stresa gladovanja i dugotrajnog problema razmaženosti i potencijalno neuhranjenosti.

Zlatna sredina i lična iskustva

Kroz mnoštvo iskustava, kristališe se jedan univerzalan savet: slušajte svog ljubimca i svog veterinara, ali i sami istražujte. Nije sve u ceni i reklami. Neki vlasnici se zaklinju u Royal Canin, posebno u njihove formulacije prilagođene rasama, poput one za buldoge ili velike pse. Drugi su se razočarali, tvrdeći da je dlaka njihovih mačaka postala ofucana i da je ta hrana "previše izvikana" za ono što nudi. Otkriće Schesir hrane za mnoge je bilo pravo otkrovenje - konzerve u kojima se vidi belo meso u komadu sa pirinčem, bez aditiva i pojačivača ukusa, deluju kao da su spremljene u kućnoj kuhinji.

Za one koji paze na svaki novčić, brendovi poput Brit Care ili Trainer pokazali su se kao odličan kompromis između cene i kvaliteta. Neki vlasnici su toliko oduševljeni da granule mešaju, praveći miks od nekoliko vrsta kako bi obrok bio zanimljiviji. Bento Kronen je još jedno ime koje se često pominje u superlativu, posebno za male rase pasa. Ono što je neko dobro primetio jeste da se skuplja, super-premium hrana na kraju možda i više isplati, jer je ljubimac jede manje - zasiti se od manje količine, dok od jeftine, nekvalitetne hrane pune punila može da jede do sutra i nikad ne bude sit.

I za kraj, nezaobilazna je priča o ljubimcima koji jednostavno "znaju šta valja". Pas koji krade orahe, ljušti ih i jede. Mačak koji je postao zavisnik od bakinog kolača i gibanice. Pas koji se "prodaje" za masline, a drugi obožava rotkvice. Ove simpatične anegdote podsećaju nas da, koliko god se trudili da ishrana bude savršeno izbalansirana, naši ljubimci su individue sa svojim ukusima, porocima i slatkim manama. Na kraju dana, srećan ljubimac koji jede sa apetitom, ima sjajnu dlaku, čvrstu stolicu i puno energije - najbolji je dokaz da radite nešto dobro, bez obzira na to da li ste se opredelili za Hill's, Royal Canin, Schesir, Trainer, Brit Care, domaću kuhinju ili sirovo meso.