Licenca za bezbednost i zdravlje na radu - sakupljanje bodova, obnavljanje i novi zakon

Šta donosi novi sistem licenciranja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Poslednjih godina oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji prolazi kroz značajne promene. Jedna od najvažnijih novina koja se najavljuje i delimično već primenjuje jeste uvođenje licence za obavljanje poslova, obaveznog sakupljanja bodova putem edukacija i periodičnog obnavljanja licence na svakih pet godina. Za sve koji se bave ovom profesijom, ove izmene donose i nove obaveze i nove prilike za profesionalno usavršavanje.

Zašto se menja sistem i ko je sve obuhvaćen

Već duže vreme traju pripreme za usvajanje novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, čiji nacrt predviđa strože uslove za lica koja obavljaju poslove savetnika ili saradnika (termini koji zamenjuju dosadašnji naziv „lice za bezbednost i zdravlje na radu”). Jedna od ključnih tačaka jeste da će ubuduće svako ko ima položen stručni ispit morati da poseduje i odgovarajuću licencu, koja će se izdavati uz plaćanje administrativne takse od oko 3.000 dinara i važiće pet godina. Nakon isteka, licenca se neće automatski produžavati - biće neophodno dokazati da je nosilac tokom tih pet godina prikupio određeni broj bodova kroz dodatne edukacije.

Ovakav model nije nepoznat u drugim regulisanim profesijama, ali u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja potpunu novinu. Cilj je, kako se navodi u obrazloženjima, podizanje nivoa stručnosti, praćenje evropskih standarda i smanjenje broja povreda na radu, po kojima Srbija i dalje zauzima visoko mesto u evropskim statistikama.

Kome je potrebna licenca - tehničko-tehnološka struka i izuzeci

Prema predlogu novog zakona, poslove savetnika ili saradnika moći će da obavljaju isključivo lica koja su stekla najmanje 240 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka na osnovnim akademskim studijama, odnosno 180 ESPB bodova na strukovnim studijama istog usmerenja. Ovo je izazvalo veliku zabrinutost među onima koji su završili fakultete društveno-humanističkog ili medicinskog smera, a godinama rade na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu.

Ipak, nacrt zakona predviđa i određene prelazne odredbe i izuzetke. Lica koja su do stupanja zakona na snagu već radila na tim poslovima i imaju najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu neće morati da ispunjavaju uslov tehničko-tehnološkog obrazovanja. To znači da će dugogodišnji praktičari moći da zadrže svoja radna mesta, ali će i oni morati da prođu kroz proces licenciranja i sakupljanja bodova.

Paradoksalno je da se u vreme pandemije pokazalo koliko je medicinska struka važna u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, a novi propis je u svom osnovnom tekstu nije prepoznao kao ravnopravno obrazovno polje. Zbog toga se očekuje da će u završnoj verziji zakona biti unetih dopuna, ali i da će mnogi ljudi biti primorani da dodatnim usavršavanjem i prekvalifikacijama obezbede uslove za nastavak karijere.

Kako se dobija prva licenca i šta je sa položenim stručnim ispitom

Prva licenca će se, prema dostupnim informacijama, dobijati na osnovu položenog stručnog ispita, odgovarajućeg obrazovanja i dokazanog radnog iskustva. Dakle, sam stručni ispit ostaje osnovni preduslov, ali se više neće smatrati dovoljnim - biće potrebno i formalno izdavanje licence. Oni koji su već položili ispit i ispunjavaju obrazovne i iskustvene uslove, moći će da podnesu zahtev za licencu bez ponovnog polaganja.

Stručni ispit se i dalje polaže pred komisijom nadležnog ministarstva, a prijavljivanje se vrši podnošenjem obrasca sa dokazima o uplati takse (trenutno nešto više od 12.000 dinara), kopijom diplome i ostalom dokumentacijom. Prijava se šalje na adresu uprave nadležne za bezbednost i zdravlje na radu, a kandidati se pozivaju u roku od oko dva meseca od prijave, u zavisnosti od broja prijavljenih i epidemiološke situacije.

Sistem bodova - kako se sakupljaju i šta se priznaje

Najveću novinu za sve nosioce licence predstavlja obaveza kontinuiranog stručnog usavršavanja i sakupljanja bodova. Umesto da se jednom položi ispit i posao obavlja doživotno bez dodatnih provera, ubuduće će svaki savetnik i saradnik morati da redovno pohađa akreditovane edukacije, seminare, kurseve i radionice iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Svaka od tih aktivnosti nosiće određeni broj bodova, a ukupan broj potrebnih bodova za obnovu licence biće propisan podzakonskim aktom.

Edukacije će se organizovati kod ovlašćenih ustanova i pravnih lica, a učesnici će dobijati potvrde i sertifikate. Pri obnovi licence, nosilac će uz zahtev priložiti dokaze o obavljenim dodatnim edukacijama i ostvarenim bodovima. Na ovaj način se želi obezbediti da lica odgovorna za bezbednost i zdravlje na radu budu u toku sa svim promenama propisa, novim tehnologijama i najboljim praksama u prevenciji rizika.

Za one koji su tek na početku karijere, ovo znači da će morati da planiraju vreme i budžet za redovne edukacije. Iskusni profesionalci, koji su decenijama radili bez formalnih obaveza ovog tipa, sada će morati da se prilagode novom režimu i da ulažu u svoje znanje nekoliko puta godišnje.

Struktura stručnog ispita i kako se pripremiti

Bez obzira na promene, stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ostaje najvažniji ispit za sve koji žele da se bave ovom oblašću. Ispit se sastoji iz nekoliko delova, a iskustva kandidata pokazuju da je ključna temeljna priprema i poznavanje velikog broja propisa.

• Opšti deo - obuhvata međunarodne izvore prava (konvencije, direktive EU, osnivački ugovori), domaće zakone iz oblasti rada, penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvene zaštite i bezbednosti i zdravlja na radu. Pitanja se najčešće odnose na prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, principe prevencije iz Direktive 89/391/EEZ, uslove za zapošljavanje naših državljana u EU i slično. Ovaj deo se smatra lakšim i većina kandidata ga položi iz prvog pokušaja.
• Pismeni deo - procena rizika za konkretno radno mesto - kandidat dobija naziv radnog mesta (zidar, elektromonter, krojač, vatrogasac, vozač viljuškara i slično) i u roku od dva sata treba da izradi akt procene rizika. Dozvoljeno je korišćenje liste opasnosti i štetnosti, ali ne i gotovih primera ili literature. Potrebno je opisati radni proces, identifikovati opasnosti i štetnosti, primeniti neku od metoda za procenu rizika (najčešće Kinney metoda) i doneti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Ovaj deo često bude „eliminatoran“ jer se od kandidata očekuje da razume suštinu procene i pravilno primeni metodologiju.
• Usmeni deo - procena rizika i pravilnici - ovde kandidat izvlači pitanja koja se odnose na postupak procene rizika (plan sprovođenja, lica koja vrše procenu, sadržaj stručnog nalaza) i na konkretne pravilnike. Pravilnika ima mnogo: od onih o buci, vibracijama, hemijskim štetnostima, biološkim štetnostima, do pravilnika o merama zaštite na gradilištima, pri rukovanju opremom za rad, o mladima, trudnicama i porodiljama, o azbestu i mnogih drugih. Komisija uglavnom traži da se znaju granične i akcione vrednosti (na primer, za buku 80/85 dB, za vibracije šaka-ruka i celog tela), konkretni brojevi i definicije, ali i da se razume logika primene mera.

Iskustva sa polaganja i najčešća pitanja

Analizirajući brojne anonimne iskaze kandidata koji su polagali u poslednjih nekoliko godina, može se uočiti nekoliko obrazaca. Ispitivači su uglavnom korektni i trude se da pomognu podpitanjima ukoliko kandidat zastane, ali se od njega očekuje da pokaže osnovno razumevanje. Često se ponavljaju pitanja poput:

• Kako su regulisana prava naših državljana pri zapošljavanju u zemljama članicama EU (odgovor: ravnopravno, bez diskriminacije).
• Koji su principi prevencije prema Direktivi 89/391/EEZ (izbegavanje rizika, procena onih koji se ne mogu izbeći, borba na izvoru, prilagođavanje rada pojedincu, tehničkom napretku, zamena opasnog neopasnim…).
• Sadržaj stručnog nalaza o ispitivanju uslova radne okoline, odnosno prijave radova sa azbestom.
• Granične i akcione vrednosti za buku i vibracije.
• Koja su radna mesta sa povećanim rizikom (rad na visini, u dubini, sa eksplozivnim atmosferama i slično).
• Zahtevi za male mašine i tehničku dokumentaciju za mašine - deklaracije o usaglašenosti, znak usaglašenosti.

Primetno je da se na usmenom delu procene rizika često traži da kandidat objasni tehnološki proces konkretnog radnog mesta, upravljačke kontrole i opšte zahteve pri konstruisanju mašina. Zato je preporuka da se, osim čitanja propisa, prođe i što više praktičnih primera iz različitih delatnosti.

Priprema - materijali i metode

Ne postoji jedan zvanični udžbenik koji pokriva sve oblasti ispita. Većina kandidata koristi različite skripte i priručnike koji se mogu naći u štampanoj ili elektronskoj formi. Najcjenjeniji su oni koji sadrže izvode iz svih relevantnih pravilnika, sažete odgovore na tipična pitanja i primere procene rizika. Ipak, svaka skripta brzo zastareva jer se propisi često menjaju - na primer, poslednjih godina izmenjeni su pravilnici o povredama na radu, o prvoj pomoći, o mladima, o buci i vibracijama, a neki stari pravilnici (poput onog o šumarstvu) izbačeni su iz programa.

Zato se preporučuje kombinovani pristup: koristiti aktuelne priručnike, ali istovremeno redovno pratiti sajt nadležnog ministarstva i službeni pravno-informacioni sistem, gde se objavljuju svi važeći propisi. Iskusnije kolege često poručuju da je najvažnije razumeti suštinu svakog pravilnika, a ne učiti napamet sve brojke - iako se brojke ipak moraju znati.

Šta donosi novi zakon - rokove i prelazne periode

Predlog novog zakona se već duže vreme nalazi u skupštinskoj proceduri, a njegovo usvajanje je usporeno zbog brojnih primedbi sindikata i stručne javnosti. Ipak, sve je izvesnije da će promene biti usvojene, možda već u toku naredne godine. Kada zakon stupi na snagu, očekuje se da će postojati prelazni rok tokom kojeg će se postojećim licima omogućiti da pribave licencu bez većih teškoća. Oni koji ne ispunjavaju uslove tehničko-tehnološke struke, a imaju manje od pet godina iskustva, naći će se verovatno u najtežoj poziciji i biće prinuđeni da traže alternativne načine - bilo kroz dopunsko obrazovanje, master studije iz tehničkih oblasti, bilo kroz prelazak na druge poslove u okviru sistema bezbednosti (na primer, koordinacija, revizija ili pravni aspekti).

Istovremeno, troškovi licenciranja i edukacija svakako će uticati na tržište. Pored početne takse za licencu (oko 3.000 dinara), treba računati i na redovne troškove seminara, koji će se kretati od nekoliko hiljada do više desetina hiljada dinara godišnje, u zavisnosti od obima i vrste edukacija. Mnoge agencije i instituti već najavljuju organizaciju ovakvih obuka, a cene će verovatno oblikovati konkurencija i priznatost programa od strane nadležnog organa.

Kako se trenutno polaže i šta je sa pandemijom

U periodu vanrednog stanja i kasnije, tokom 2020. godine, polaganje stručnog ispita bilo je privremeno obustavljeno, a zatim nastavljeno uz stroge epidemiološke mere. Ispiti se organizuju vikendima, sa manjim grupama i u više termina, uz obavezne maske, rukavice i merenje temperature. Prijava se i dalje šalje poštom ili lično, a nakon obrade, kandidati dobijaju obaveštenje o tačnom datumu i satu dolaska. Na ispitu se poštuju distance, a prisustvo slušalaca je ograničeno, iako je ranije bilo dozvoljeno prisustvo osobama koje se pripremaju za polaganje.

Jedna od značajnih izmena u odnosu na stariju praksu jeste da se na pismenom delu više ne može koristiti literatura - dozvoljena je samo lista opasnosti i štetnosti, a neki ispitivači ne dozvoljavaju čak ni nju. Zato je neophodno da kandidat dobro poznaje metode procene rizika i da ume samostalno da sastavi akt, bez oslanjanja na gotove obrasce.

Profesionalne dileme i svakodnevne nedoumice

U praksi se često postavljaju pitanja poput: Da li je tkač na razboju radno mesto sa povećanim rizikom? Odgovor nije jednostavan - zavisi od konkretne procene. Ako je razboj poluautomatski i ne postoji opasnost od zahvatanja delova tela, može se okarakterisati kao mesto sa malim rizikom. Međutim, buka koja se stvara, istorija povreda i stvarni uslovi rada često zahtevaju da se takvo mesto proglasi rizičnim. Upravo ovakve situacije pokazuju koliko je važno da procena rizika bude realna i zasnovana na činjenicama, a ne na željama poslodavca da umanji obaveze.

Drugi čest izazov je odnos između koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na gradilištu i lica zaduženog za bezbednost kod izvođača. U osnovi, koordinator je angažovan od strane investitora i brine o ukupnoj koordinaciji svih izvođača, dok lice za bezbednost radi direktno za izvođača i sprovodi mere unutar svoje organizacije. Jasno razgraničenje ovih uloga biće još važnije sa novim sistemom licenciranja, jer će i koordinatori i savetnici morati da poseduju odgovarajuće licence i bodove.

Prednosti i izazovi novog sistema

Mnogi profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom smatraju da je licenciranje i obavezno usavršavanje korak napred koji će doprineti podizanju ugleda struke i smanjenju broja nesreća. Kada svako ko se bavi ovim poslom mora redovno da dokazuje svoju kompetentnost, poslodavci će biti sigurniji da su njihovi zaposleni zaista osposobljeni, a ne samo formalno imenovani. Takođe, kontinuirano obrazovanje omogućava da se prate evropski standardi i da se domaća praksa uskladi sa direktivama EU.

Sa druge strane, kritičari upozoravaju da bi visoki troškovi i administrativne prepreke mogle da dovedu do odliva kadrova, posebno u manjim firmama koje ne mogu da plate brojne edukacije. Postoji i bojazan da će se stvoriti monopol određenih institucija koje će jedine biti ovlašćene za organizovanje edukacija i izdavanje potvrda o bodovima. Zato je važno da podzakonski akti koji uređuju sistem bodovanja budu transparentni i da omoguće ravnopravnu konkurenciju.

Kako se pripremiti za budućnost - koraci koje možete preduzeti već sada

Ako ste već na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, ključno je da na vreme proverite da li vaše obrazovanje odgovara predviđenim kriterijumima i da li imate potrebnih pet godina iskustva. Ako ne ispunjavate uslove, razmislite o upisu odgovarajućih master studija ili dodatnih kurseva koji bi mogli biti priznati. Takođe, počnite da pratite ponudu akreditovanih edukacija i da pravite plan profesionalnog razvoja - na taj način ćete već sada moći da sakupljate bodove koji će vam koristiti prilikom prvog obnavljanja licence.

Za one koji tek planiraju polaganje stručnog ispita, preporuka je da ne odlažu prijavu. Iako se još uvek ne zna tačan datum stupanja novog zakona na snagu, položen ispit je svakako neophodan preduslov za licencu. Pored toga, što ranije položite, pre ćete moći da stičete dragoceno radno iskustvo koje se računa za eventualne izuzetke od obrazovnih uslova. Iskoristite forumsku razmenu iskustava, ali se oslonite prevashodno na zvanične izvore - cela materija je obimna, ali uz disciplinovano učenje od dva do tri meseca, sasvim je savladiva.

Zaključak: licenca kao alat, a ne prepreka

Uvođenje licence za bezbednost i zdravlje na radu, sistem sakupljanja bodova kroz edukacije i redovno obnavljanje licence na pet godina predstavljaju najveću reformu ove oblasti u poslednjih petnaestak godina. Iako će mnogima doneti dodatne troškove i administrativne obaveze, na duge staze bi trebalo da doprinesu većoj sigurnosti radnika i boljem pozicioniranju Srbije u evropskim okvirima. Svako ko ovaj posao shvata ozbiljno, videće u novim pravilima priliku za sopstveni rast i unapređenje čitave profesije.

Najvažnije je ostati informisan, pratiti izmene propisa i aktivno učestvovati u stručnim događajima. Jer, kako su iskustva mnogih pokazala, samo onaj ko uči i usavršava se, može istinski da bude odgovoran za bezbednost i zdravlje drugih.