Realnost Pravničke Struke u Srbiji: Između Očekivanja i Surove Svakodnevnice

Pravnički fakultet dugo se smatrao sinonimom za stabilnu karijeru, društveni prestiž i sigurnu finansijsku budućnost. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju brojni diplomirani pravnici u Srbiji je daleko od te idealizovane slike. Kroz priče, iskustva i razgovore koji kruže internet forumima, otkriva se potresna slika o prezasićenom tržištu rada, ponižavajućim platama, nemogućnosti napredovanja i dubokom razočaranju u struku u koju su uložili godine truda i studija.

Tržište Preplavljeno Diplomiranim Pravnicima

Jedan od korenih problema leži u hiperprodukciji pravnika. Državni fakulteti, poput Pravnog u Beogradu, godišnje upišu preko hiljadu studenata, dok privatni fakulteti dodatno doprinose ovom broju. Kao što jedan korisnik primećuje: "odnos ponude i potražnje za kuvarima i majstorima je velika... s druge strane pravni godišnje upiše oko 2000 ljudi... opcije za zaposlenje su nikakve za tu količinu ljudi". Ovaj nesrazmer između broja diplomiranih i raspoloživih radnih mesta u struci direktno utiče na cenu rada, odnosno na visinu plata koje poslodavci nude.

Posledica je da se za većinu osnovnih pravnih poslova, poput rada na tehničkom pregledu, u kancelarijama notara ili javnih izvršitelja, traži diploma, ali se sam posao često svodi na administrativne i rutinske zadatke koje bi mogao da obavlja i srednjoškolac. Ova "degradacija struke", kako je mnogi doživljavaju, vodi ka tome da se pravnici plaćaju nedostojno, često na nivou minimalca ili neznatno iznad njega.

Plate: Od Illuzije do Realnosti

Rasprave o platama pravnika su možda najdepresivniji deo cele priče. Očekivanja mladih diplomiranih pravnika su daleko od realnosti koju sreću.

• Pripravnici i početnici: Plate se kreću od potpuno neplaćenog volontiranja, preko 30.000 do 40.000 dinara. Kao što se navodi: "radila sam četiri meseca u struci za 30k u ns i dala otkaz jer nisam... mogla da pokrijem troškove".
• Pravnici sa iskustvom u javnom sektoru: U državnim organima, opštinama, pa čak i u sudovima, plate su često iznenađujuće niske. Jedan zaposleni u državnom organu sa 8 godina staža i savetničkim zvanjem kaže da radi za "malo više od 60.000 osnovne plate". U sudovima, početne plate saradnika kreću se od oko 65.000 dinara, sa sporim napredovanjem.
• Privatni sektor (notari, izvršitelji): Iako ovi poslodavci imaju javna ovlašćenja i značajne prihode, plate koje nude svojim zaposlenim pravcima su predmet brojnih žalbi. Ponude od 35.000 do 50.000 dinara za puno radno vreme, često uz prekovremeni rad i rad vikendom, su česte. Kao što se žali jedan korisnik: "meni je notar nudio 35 hiljada plus prevoz... ostaje se prekovremeno nekad se radi i vikendom".
• Pravnici u privredi: Ovo može biti nešto bolja opcija, ali i tu su početne plate često niske, a očekivanja visoka. Traži se često znanje iz svih oblasti prava, a posao podrazumeva i mnoge administrativne obaveze.

Ovakve plate u vremenu visoke inflacije i životnih troškova dovode do toga da se mnogi pravnici osećaju zarobljeno i beznadežno. Upoređivanje sa drugim zanimanjima dodatno podiže osećaj nepravde: "plate kuvara na Zlatiboru su oko 120.000 uz plaćen prevoz, hranu, naravno a neretko i smeštaj".

Javni Izvršitelji i Notari: Kontroverzni Poslodavci

Posebno mesto u kritikama zauzimaju uslovi rada kod javnih izvršitelja i notara. Iako su to poslovi koji donose značajne prihode samim ovlaštenicima, zaposleni pravnici opisuju teške uslove:

• Duge radne sate i prekovremeni rad koji često nisu plaćeni.
• Stroga kontrola (čak i nadzor kamerama), nedostatak poštovanja i osećaj da se tretiraju kao "robovi".
• Poslovi koji nemaju veze sa pravnom strukom: vođenje kase, popisi imovine, kurirske usluge, čišćenje. "Zamislite situaciju da radite kao saradnik u sudu a uz to radite i posao zapisničara i referenta u pisarnici" - opisuje se rad na tehničkom pregledu.
• Česta je i praksa isplata dela plate "na ruke", što stvara nesigurnost i zavisnost od raspoloženja poslodavca.

Kao što jedna ispovest ističe: "trunke ljudskosti nema... cim su izvrsitelji podrazumeva se nekako da nemaju osecanja da je u pitanju samo novac". Ovakva iskustva doprinose tome da mnogi ove poslove doživljavaju kao ponižavajuće i poslednju opciju.

Zlatna Kavez: Sud i Advokatura

Dva tradicionalno poželjna pravca za pravnike - sudstvo i advokatura - takođe su puna prepreka.

Sudstvo se doživljava kao neprobojna tvrđava za one bez "debele veze". Iako postoje konkursi, percepcija je da se zapošljavanje odvija preko poznanstava i stranačkih pripadnosti. "Za rad u javnom sektoru gde se gleda čiji si a ne šta si završio", primećuje jedan korisnik. Čak i kada se neko zaposli, plate, iako stabilnije, ne dosežu visine koje bi opravdale stres i odgovornost posla.

Samostalna advokatura je luksuz koji zahteva značajna početna ulaganja (upisnina u komoru, prostor, troškovi života dok se ne stekne klijentela), a uspeh je neizvestan. "Prva godina je sigurno takva... i moja drugarica je advokat i ok joj ide ali da je teško biti mlad advokat teško je". Konkurencija je ogromna, a klijenti sve teže pristaju na realnu naplatu usluga. Uspeh je često rezultat porodične tradicije i već postojeće mreže kontakata.

Beizlazna Situacija ili Nova Puta?

Suočeni sa ovom realnošću, mnogi pravnici razmatraju radikalne promene:

1. Prekvalifikacija (najčešće za IT sektor): Ovo je postala gotovo mantra za nezadovoljne profesionalce svih profila. Iako zahteva dodatno vreme i ulaganje, IT sektor nudi veće plate i bolje uslove rada. Kao što jedan savet kaže: "ako imaš klikera za IT prekvalifikuj se dok si još mlad... vrv će ti trebati manje vremena nego da uspeš kao pravnik".
2. Odlazak iz zemlje: Mnogi mladi pravnici vide budućnost u inostranstvu, čak i za poslove ispod svoje kvalifikacije. "Meni je plan da šmugnem iz ove zemlje i od prava se oprostim", izjavljuje jedan korisnik.
3. Rad van struke: Konobarenje, prodaja, fizikalisanje - bilo šta što donosi pristojniji prihod od pravnog posla. "Pre bih radila u maksiju nego kod izvršitelja i još bih imala veću platu".
4. Pokretanje sopstvenog biznisa van pravne sfere, koristeći druge veštine.

Ostajanje u struci često podrazumeva kompromis: prihvatanje slabo plaćenog posla sa malo odgovornosti kako bi se imalo vremena za honorarni rad ili traženje bolje prilike. Kao što jedna koleginica kaže: "gledam da makar ako već radim za male pare da se ne ubijam od posla... da mi ostane prostora za honorarni posao".

Zaključak: Da li je Pravnička Profesija Još Ikome Perspektivna?

Razgovori i iskustva koja se dele ukazuju na sistematski problem. Nije reč samo o pojedinačnim lošim poslodavcima, već o strukturnim promenama na tržištu rada, nedostatku regulative za plate u javnim ovlaštenjima (notari, izvršitelji), prevelikom broju fakulteta i nedostatku planiranja kadrovskih potreba.

Za one koji tek razmišljaju o upisu Pravnog fakulteta, ova iskustva treba da budu ozbiljno upozorenje. Uspeh u ovoj struci danas zahteva mnogo više od dobre diplome. Zahteva izuzetnu upornost, podršku porodice, finansijsku sigurnost za početak, izvanredne socijalne veštine i, nažalost, često i dobru "zaleđinu".

Za one koji su već u tom labirintu, izlaz se traži u fleksibilnosti, sticanju dodatnih veština (jezici, IT, menadžment) i spremnosti da se napusti ustaljeni put. Kao što jedna od ispovesti sugestivno zaključuje, sve je u percepciji i snalažljivosti, ali činjenica ostaje da je pravnička profesija za mnoge postala luksuz koji ne mogu da priušte. Pre nego što se upusti u godine studija i ulaganja, svakom budućem studentu prava preporučujemo da pažljivo razmotri ove realne i neuljepšane priče iz prve ruke.